Redovno ili - vanredno

Vest o proglašenju vanrednih prilika u Kragujevcu mnogi su dočekali sa neodobravanjem, ali ne i klinci školskog uzrasta. Za njih je to bila sasvim neočekivana radost.
Čuvši da cele nedelje neće biti časova, odmah su nadali i viku i dreku od sreće što im se ukazala prilika za nenadanim raspustom.

my photo: Vanredna gužva na ulicama tokom vanrednog stanja

Juhuuu, ne ide se u školuuu! - čulo se sa svih strana juče, nakon zvaničnog saopštenja relevantnih institucija, da nastave neće biti od 6. do 10. februara.

Roditelji, naravno, ne dele ovaj stav, ali to je i prirodno i razumljivo, ako ni zbog čega drugog, onda zato što činjenica da deca ne idu u školu, nikako ne znači da roditelji ne idu na posao.


Da je kojim slučajem, umesto vanredne situacije (nadležnost MUP-a), proglašeno vanredno stanje (nadležnost Ministarstva odbrane) onda bi se to odnosilo i na rad “zaposlenih”. Ovako, svako “u svoju fotelju” od jutros, jednako kao da ništa nije bilo.

No, radost će, po svemu sudeći, i deci trajati kraće nego što se mislilo. Razloga za to je nekoliko.

Za početak, igre na snegu jesu nešto neprocenjivo, ali ne baš i na dvostrukim temperaturnim minusima.

Sneg nije za Sneška, nije ni za grudve, a suviše je hladno i za uživanje u valjanju. Sankanje, skijanje na malenim plastičnim skijama (nakada se to radilo i na delovima gajbica) nude se jedino, a i to možda, klincima sa periferije, dok ona u gradu, ipak, budu “osuđena” na kućne uslove ili ono što nude lokalni parkići.

Ako roditelji rade, a dete ne ide u školu, ostaje samo ono što mogu sami, a to, za mališane iz osnovne škole, i nije baš širok spektar mogućnosti.

Nažalost, čini se da se u najvećem broju slučajeva izbor svodi na ozloglašene igrice i još ozloglašenije crtaće.

U gradu postoji zatvoreni bazen, ali je ulaz bez pratnje dozvoljen samo starijima od 14 godina. Dakle, kupanje je alternativa za odrasle i srednjoškolce. Postoji i klizalište, ali ista stvar. Ako ste mlađi od 14, ne možete sami.

Dakle, deco, vanredne okolnosti u gradu najednom i nisu tako zabavne. Svaka iznenadna “sloboda” na prvi pogled izgleda kao dar, ali nije ona tek tako “vanredna”, već zato što čoveku ograničava, usporava i ugrožava svakodnevni život.

U svakom slučaju, sa željom za lepim provodom, ide i želja da se svi što pre vratimo tamo gde pripadamo – đaci u školske klupe i među vršnjake, a roditelji na posao, ali bez dodatne brige o tome šta im deca sama rade kod kuće.

Objavljeno i na: sumadijapress.co.rs