Nezaposlenost pozitivno utiče na rast ekonomske stope?

Bar sam ja to tako shvatila iz izjave zamenika gradonačelnika Kragujevca, Nebojše Zdravkovića. A, evo i zbog čega.

U Kragujevcu je juče otvoren dvodnevni sajam zapošljavanja.

Ujedno je to i sajam obrazovanja, ali ta oblast u Srbiji očigledno nikoga ne interesuje, pa je samo jednom rečenicom, onako usput, pomenuto da se na sajmištu nalaze i štandovi nekih škola i fakulteta. Praviću se i ja da sam istaknuti član ove zajednice i ponašati u skladu sa tim. Vratimo se na Sajam zapošljavanja.

Za početak, da podsetim. Kragujevac je 2011. godinu, i pored silnih programa za podsticaj zapošljavanja (izmeštene Direkcije NSZ, što je vrlo važan deo decentralizacije, ako smo dovoljno glupi da poverujemo), subvencija države i koječega još, završio sa 500 više nezaposlenih na zvaničnoj evidenciji.

Svako od nas dobro zna, da je taj broj daleko veći, jer nisu svi nezaposleni ni prijavljeni (lično poznajem mnoge), a i među onima koji navodno imaju posao, takođe je mnogo onih čija se primanja ne mogu nazvati platom, ako ne po visini, onda po urednosti isplate sigurno.

U svakom slučaju, cifra za grad od 177 hiljada stanovnika (po poslednjem popisu) je 22.000 lica na evidenciji Nacionalne slube za zapošljavanje.

"Veliko interesovanje nezaposlenih - veliki uspeh srpske ekonomije"
foto: kragujevac.rs

Matematika mi nije jača strana, poznajem samo prost račun, ali i to je dovoljno da zaključim da je to jedna osmina ukupnog broja stanovništva, računajući i bebe i babe (da me ne shvatite pogrešno, jedni još nisu stasali da privređuju, a drugi su, kako je i prirodno, valjda dosad odradili svoj vek i ne treba ni da rade), pa vidite koliki je stvarni udeo broja nezaposlenih među najproduktivnijim stanovništvom.

I tako, u gradu u kojem je najveći životni san imati posao i primati platu za svoj rad (navodim oba jer se, nažalost, posao i plata odavno ne podrazumevaju kao uzročno-poslednična kategorija) Nebojša Zdravković sebi dozvoljava da izjavi sledeće:

Kragujevac je grad koji je dosta napredovao u prethodnom periodu i ima najbržu stopu ekonomskog rasta pored Beograda. Upravo ovaj sajam, koji se već četvrtu godinu za redom održava, to i potvrđuje i iz godine u godinu raste. Prisutno je preko 70 poslodavaca i preko 650 radnih mesta je u ponudi.(kragujevac.rs)

Čitam ja ovu izjavu nekoliko puta, ne bi li mi postalo jasno ko je ovde zapravo lud, ali što više čitam, sve više se osećam kao idiJot. To se tako pompezno prenosi, kao da je svetska istina i neviđeno dobra stvar.

Ajde neka bude da sam ja glupa, pa ne kapiram. Nisam ni ekonomista, ni stručnjak, samo jedno piskaralo koje i zbog sebe i zbog prirode posla prati šta se okolo dešava i trudi da o svemu tome ima sud.

Objasnite mi, molim vas, kako to jedan sajam zapošljavanja potvrđuje veliki ekonomski rast?

Kako njegov rast (tradicija duga četiri godine) utiču na razvoj jednog grada, opet u ekonomskom smislu (na srpskom - u parama)?

Kako je to toliko velika stvar, da u gradu sa više od 22.000 nezaposlenih imate revolucionarnu ponudu od 650 (slovima: šeststonaipedeset) radnih mesta?

Kako to što su svi ti stolovi prenatrpani očajnički ostavljanim CV-ima, i tamo gde je kandidatu mesto i tamo gde nije, ne bi li nekako došli bar do razgovora za posao, utiče na podizanje standarda?

(*uput za poslodavce: šansa za razgovorom privremeno leči depresiju kod nezaposlenih, pa je vrlo poželjno zvati ljude, bez obzira što ih sigurno nećete zaposliti)

I tako dalje, i tako dalje... Pitanja je bezbroj, a ni na jedno nemam logičan odgovor, sem da su “oni” skontali da to tako super zvuči i da većina neće ni da promisli da li to što pričaju ima ikakvog smisla.

Direktor NSZ-a, Dejan Jovanović, je takođe imao šta pametno da kaže, ali ja nemam više mentalne snage da i to komentarišem. Prosudite sami iz čijeg dupeta viri.

U Srbiji je stopa nezaposlenosti velika, ali Kragujevac se, zahvaljujući angažovanosti gradonačelnika Stevanovića i njegovog tima, razlikuje od ostalih gradova i daje pozitivan primer što potvrđuje i ovaj sajam.

Dodala bih samo da je broj potencijalnih radnih mesta u Fijatu i fabrikama njegovih komponentaša iznenada, takoreći preko noći, narastao duplo, sa jedne na dve hiljade, u odnosu na izjavu zvaničnika od pre nekoliko dana.

Možda kad jednog dana, kad svi ovi politički kandidati koji daju izjave, postanu svesni da ih neko zapravo i sluša, ili im to što ih neko sluša postane i nešto važno, shvate da pričaju gluposti i da nam vređaju inteligenciju. A nismo genijalci, tek obični ljudi, sa nekoliko grama sive mase ispod kosmatog dela glave.

Još se tome nadam, iako ne znam odakle mi optimizam.