Ako inače radite, danas je praznik. Al praznik koji ostaje neprimećen. I kakav je to uopšte neradni dan koji pada u nedelju?
Praznik rada, u nedelju, potpuno obesmisli ugođaj neradnih dana. E, sad, što u Srbiji postoji i tzv. pomeranje praznika, za ponedeljak, pa i utorak, u ovakvim specijalnim prilikama kada kalendar ne ide na ruku onima koji upravljaju rasporedom vašeg vremena, to je posebna priča. Ali ja ne pričam o njoj. Moja je priča isključivo o prazniku koji je baš u nedelju.
Možda, da je sunčano, kao što treba da bude u maju, ali nije.
Možda, da verujemo u nešto, bilo šta, kao što smo nekad, pa uranimo na prvomajsko jutro veseli, često pokisli, ali srećni, da vidimo šta su nam to pripremili u nekom vojničkom kazanu. Ali nije.
Možda da smo malo manje odrasli, ko što neki manje odrastaju u našim godinama. Ali nismo.
Obeležavanje međunarodnog praznika, (a međunarodni zna se šta je - ceo svet ga slavi, zar ne!?) u Kragujevcu se nekako čudno i skoro neprimetno izmestio za nekoliko dana, tačnije čak za pet. Odjednom, zaista ne znam ni kada ni kako, Prvi maj i nije neki datum. Džaba mu što je prvi, džaba mu što je svetski. Nije naš! Naš je onaj, pomereni, Šesti.
Tako, ko ima strpljenja nek čeka. Ko ima snage neka ignoriše, ko nema nek se prepusti. Demokratija, sloboda, mogućnost izbora - vrednosti savremenog doba. Praznik je onda kad kažem i kad ja to hoću i tačka. Danas jeste. Ja danas slavim prelazak roba u čoveka, a onaj šesti, to je ionako za ove što veruju u Boga. Ja ne.
Neko bi to poredio s tugom, neko ko zna s čim, a neko i ko zna s kim.. Ali nije. Nije ništa od toga. To je samo Nedelja.
Praznik rada, u nedelju, potpuno obesmisli ugođaj neradnih dana. E, sad, što u Srbiji postoji i tzv. pomeranje praznika, za ponedeljak, pa i utorak, u ovakvim specijalnim prilikama kada kalendar ne ide na ruku onima koji upravljaju rasporedom vašeg vremena, to je posebna priča. Ali ja ne pričam o njoj. Moja je priča isključivo o prazniku koji je baš u nedelju.
Možda, da je sunčano, kao što treba da bude u maju, ali nije.
Možda, da verujemo u nešto, bilo šta, kao što smo nekad, pa uranimo na prvomajsko jutro veseli, često pokisli, ali srećni, da vidimo šta su nam to pripremili u nekom vojničkom kazanu. Ali nije.
Možda da smo malo manje odrasli, ko što neki manje odrastaju u našim godinama. Ali nismo.
Obeležavanje međunarodnog praznika, (a međunarodni zna se šta je - ceo svet ga slavi, zar ne!?) u Kragujevcu se nekako čudno i skoro neprimetno izmestio za nekoliko dana, tačnije čak za pet. Odjednom, zaista ne znam ni kada ni kako, Prvi maj i nije neki datum. Džaba mu što je prvi, džaba mu što je svetski. Nije naš! Naš je onaj, pomereni, Šesti.
Tako, ko ima strpljenja nek čeka. Ko ima snage neka ignoriše, ko nema nek se prepusti. Demokratija, sloboda, mogućnost izbora - vrednosti savremenog doba. Praznik je onda kad kažem i kad ja to hoću i tačka. Danas jeste. Ja danas slavim prelazak roba u čoveka, a onaj šesti, to je ionako za ove što veruju u Boga. Ja ne.
Neko bi to poredio s tugom, neko ko zna s čim, a neko i ko zna s kim.. Ali nije. Nije ništa od toga. To je samo Nedelja.
No comments:
Post a Comment