Prvih 10.000 je najteže

Nisam o tome ni razmišljala, sluđena predizobrnom kampanjom, red službeno, red privatno, ali, kao i uvek, tu su dragi ljudi da me podsete, čak i na ono što mi je važno, ali eto zaboravim.

ilustracija by: J

Na današnji dan, pre tačno godinu dana imala sam strašnu želju da nešto kažem. Obično u tim situacijama strada status na fejsu, ali tada mi to nije bilo dovoljno. Želela sam da kažem, a da tu priču ne pregazi vreme. Tako se rodio moj blog.

Dugo već pišem, sve i svašta, i ne znam kako i zašto to nisam ranije uradila, nego tek tada, 26. aprila 2011, ali eto nisam.

Uglavnom, ovako je to bilo. Poluinformisana o tim nekakvim besplatnim platformama svedem na uži izbor: wordpress ili blogspot? Odluka je, očigledno, pala na ovom drugom, i eto me tu gde jesam.

Blogujem isključivo zarad ličnog zadovoljstva (za sada (:) te se nisam previše ni posvećivala tome. Kada baš želim i imam vremena za to, ja napišem ponešto. Nije to dovoljno često, ali s obzirom na posao koji radim, izgovorim štošta u tastaturu tokom dana, pa i ne mogu više.

Ovih nekoliko redaka imaju ulogu da zabeleže moj prvi blogerski rođendan, a ujedno želim i da se zahvalim svima koji su me čitali, s voljom ili slučajno, svejedno. Koliko god pisala zbog sebe, prijatno je znati da se to i vama ponekad sviđa. Zato, hvala vernim pratiocima, hvala slučajnim prolaznicima, hvala surferima koje talas donese baš na ovo ostrvce i hvala inernetu što postoji. Ćeraćemo se još, kako bi rekli stari.

Zanimljivost u vezi sa ovom temom i inspiracija za naslov je i to da je mali gedžet pri dnu strane tek nedavno zabeležio brojku od 10.000 pregleda. Nije to revolucionarna cifra, ali je meni drago da ipak ne prođe ni dan, a da najmanje nekoliko desetina ljudi ne svrati kod mene.