Danas je Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije, i ja, kao i svaki predani pripadnik one Istokove kategorizacije fb korisnika - prijatelj reporter :-)), poželeh da o tome obavestim prijatelje sa svoje liste kod kojih nisam na "hide" opciji.
Jeste da je, takođe danas, i Dan borbe protiv visokog pritiska, ali u narodu još nije zabeležen nijedan slučaj hipertenzofobije, pa s tim i nemamo problem, niti mi tolerantni, niti oni drugi, te nećemo o tome širiti dalje. Vodite računa o ishrani, pošto o količini stresa kojoj ste izloženi brinu drugi umesto vas i nadajte se najboljem. Toliko.
Da se vratimo na temu - homofobija naspram homoseksualnosti u Srbiji i reakcije na moj post.
Srećom, veliku većinu na listi ipak lično poznajem i nisu slučajno tu, pa su reakcije očekivano prijatne i podržavajuće za sve oblike različitosti ljudske prirode, pa i za taj, koji se tiče seksualne orijentacije. Ali, bilo je i provokacija, neprimerenih poređenja, koja su me jako naljutila i netarala da se oglasim i ovim putem.
Slika i prilika Srbije
U srpskom društvu, kako statistika pokazuje, homofobija je veoma razvijena. U istraživanju koje je 2010. godine sprovela organizacija GSA, 67 procenata ispitanih veruje da je homoseksualnost bolest, 64 odsto smatra da je crkva u pravu kada osuđuje različitu seksualnu opredeljenost, dok 56 odsto homoseksualnost vidi kao opasnost za društvo. Jedna trećina ispitanih misli da je u pitanju „produkt zapada koji ima za cilj uništenje tradicionalne srpske porodice“, a postoje i oni koji veruju da je homoseksualnost čista izmišljotina nevladinih organizacija. (izvor: labris)
Statistika je kao bikini, kažu, sve otkriva, ali ništa ne pokazuje.
To je i ovde priča, čini mi se. Možda da je u anketiranju postavljeno drugačije pitanje, koje bi glasilo: Šta biste uradili pederima da ih vidite kako se ljube na ulici? Ili: Koliko ne podnosite to što devojka na koju vam se diže više voli devojčice od vas mačo mena? (uz izvinjenje pripadnicima LGBT populacije zbog korišćenja termina "peder") Nejverovatnije je da bi svih 67 odsto imalo jasne odgovore.
Ovakva pitanja, odnosno odgovori na njih, dali bi pravu sliku Srbije i sugurna sam da bi bili mnogo "kreativniji" od naziva kao što su bolest, izmišljotina, produkt zapada i sl. I tek onda bismo imali pravu sliku jedne bolesne zemlje gde je homofobičnost široko rasprostranjena bolest i mogli bismo s razlogom da se ispovraćamo nad njom.
Žao mi je što je tako. Plače mi se kad osetim da to zaista postoji, ali, na kraju, uvek odaberem da se ipak naljutim, uemsto da jadikujem i učinim nešto u vezi sa tim.
Tako je nastao i ovaj tekst, kao pokušaj da izgovorim reč koja se čuje i govori:
Okanite se tuđih života, licemeri, i počistite govna sa svog dupeta pre nego što stavite originalni parfem na njega! Mnogo, bre, smrdi!
Jeste da je, takođe danas, i Dan borbe protiv visokog pritiska, ali u narodu još nije zabeležen nijedan slučaj hipertenzofobije, pa s tim i nemamo problem, niti mi tolerantni, niti oni drugi, te nećemo o tome širiti dalje. Vodite računa o ishrani, pošto o količini stresa kojoj ste izloženi brinu drugi umesto vas i nadajte se najboljem. Toliko.
Da se vratimo na temu - homofobija naspram homoseksualnosti u Srbiji i reakcije na moj post.
Srećom, veliku većinu na listi ipak lično poznajem i nisu slučajno tu, pa su reakcije očekivano prijatne i podržavajuće za sve oblike različitosti ljudske prirode, pa i za taj, koji se tiče seksualne orijentacije. Ali, bilo je i provokacija, neprimerenih poređenja, koja su me jako naljutila i netarala da se oglasim i ovim putem.
Slika i prilika Srbije
U srpskom društvu, kako statistika pokazuje, homofobija je veoma razvijena. U istraživanju koje je 2010. godine sprovela organizacija GSA, 67 procenata ispitanih veruje da je homoseksualnost bolest, 64 odsto smatra da je crkva u pravu kada osuđuje različitu seksualnu opredeljenost, dok 56 odsto homoseksualnost vidi kao opasnost za društvo. Jedna trećina ispitanih misli da je u pitanju „produkt zapada koji ima za cilj uništenje tradicionalne srpske porodice“, a postoje i oni koji veruju da je homoseksualnost čista izmišljotina nevladinih organizacija. (izvor: labris)
Statistika je kao bikini, kažu, sve otkriva, ali ništa ne pokazuje.
To je i ovde priča, čini mi se. Možda da je u anketiranju postavljeno drugačije pitanje, koje bi glasilo: Šta biste uradili pederima da ih vidite kako se ljube na ulici? Ili: Koliko ne podnosite to što devojka na koju vam se diže više voli devojčice od vas mačo mena? (uz izvinjenje pripadnicima LGBT populacije zbog korišćenja termina "peder") Nejverovatnije je da bi svih 67 odsto imalo jasne odgovore.
Ovakva pitanja, odnosno odgovori na njih, dali bi pravu sliku Srbije i sugurna sam da bi bili mnogo "kreativniji" od naziva kao što su bolest, izmišljotina, produkt zapada i sl. I tek onda bismo imali pravu sliku jedne bolesne zemlje gde je homofobičnost široko rasprostranjena bolest i mogli bismo s razlogom da se ispovraćamo nad njom.
Žao mi je što je tako. Plače mi se kad osetim da to zaista postoji, ali, na kraju, uvek odaberem da se ipak naljutim, uemsto da jadikujem i učinim nešto u vezi sa tim.
Tako je nastao i ovaj tekst, kao pokušaj da izgovorim reč koja se čuje i govori:
Okanite se tuđih života, licemeri, i počistite govna sa svog dupeta pre nego što stavite originalni parfem na njega! Mnogo, bre, smrdi!
No comments:
Post a Comment