Predsedniče, ako si nam rek`o!

foto: S. R

  Ono što u zvaničnom tekstu medijske kuće u kojoj radim nije objavljeno, napisaću ovde. Verujem da treba i to da se zna.

Šetnja s predsednikom

Tadić je juče boravio u Kragujevcu. Obišao sve po planu i usput govorio kako predsednici govore. Naširoko i nadugačko o svemu što ga ne pitate, a najmanje jasno i konkretno o onome što želimo da znamo - kako će to da nam bude bolje, a naročito kada?

Sve je to očekivano i ne naročito izneneđujuće.

foto: S. R.

Selo Veliki Šenj, bogu iza tregera, ali lepo. Ostalo je nejasno kojim kriterijumima je odabrano baš to domaćinstvo i baš u tom selu. Sumjničava je činjenica da se domaćini i vodeći ljudi Gradskog odbora Demokratske stranke prezivaju isto - Jevtović, ali niko nije potvrdio bilo kakve rodbinske odnose. Moram da priznam da me je to više zanimalo od Petrovićevih dinarskih kredita za poljoprivrednike i Tadićeve politike suprotne navikama - da trošimo koliko i zaradimo. Ovde se to odavno radi drugačije a i unapred znam šta će mi reći.

Iznenadio je neverovatno hladan majski dan, sa jednocifrenim brojem stepeni. Donekle smo bili spremni i na to, ali nikako nismo bili spremni na kašnjenje od dva sata. Mi, novinari, kroz seoske puteljske došli na vreme. Stigle čak i beogradske ekipe, specijalizovane za praćenje predsednikovih aktivnosti. Ministar Petrović i svita, takođe - na vreme. Samo se Tadićev helikopter izgleda zaglavio u nekom blatu, pa je morao da čeka da ga izvuku nebeski traktori. Kaže, zadržao se u razgovorima sa kineskim i ne znam još kojim ambasadorom.. Dobro. Cupkamo, čekamo, smrzavamo se, a on u fotelji razgovara. Pa, mora li sve u istom danu? I zašto se nije organizovao bolje? Bilo bi krajnje pristojno reći: danas nemam vremena doći u drugi put. Ili: ne stižem u tri, doći ću u pet (ako nisi ljut :-)) Ne, zašto bi. Doći ćemo mi kad-tad, a vi se smrznite.

Dodatno otežava činjenica da je predsednik izričito rekao seljacima-domaćinima da ne spremaju ništa. On pije samo vodu i to flaširanu. A mi ostali, ma ko vas j.. Provesti nekoliko sati u seoskoj kući (dvorištu) a ne pojesti ni parče gibanice zvučalo bi neverovatno, samo da nije istina. Gladni i smrznuti odgovorno radismo svoj posao, ipak.

foto: S. R.

Primetio čovek (predsednik) kad smo se konačno susreli da nam je svima hladno i da smo odavno počeli da drhtimo, pa ponudio čaj, kafu, šta ko voli. Eto, popismo i taj čaj, na Vaš račun, a predsednik platio (možda).

Kaže Tadić ovako: ko bi se nadao da će u maju da bude ovako hladno. Vidite kako je teško predvideti i vremenske prilike, a vi posle zamerate republičkoj vladi što nije u stanju da predvidi svetske ekonomske tokove.

Ja, na to kažem: E, predsedniče, ako ste nam rekli!