Ustupam svoj "medijski" prostor

Sa zadovoljstvom učestvujem u još jednoj blogerskoj akciji i kad već arčim delić tog posebnog medijskog prostora, da doprinesem ustupanjem istog i ja.

#ustupamoprostor se kao i obično širi preko Twitera, a ideja je potekla od Ivana Ćosića posle teksta Dragane Đermanović po imenu "Granica odgovornosti pri društvenoj odgovornosti".



Koga mrzi baš sve da čita s linkova, ukratko, radi se o sve "popularnijem" reklamiranju navodno društveno odgovornog poslovanja određenih firmi, čije je reklamiranje po načelima humanosti neprihvatljivo.
"Društvena odgovornost se ne reklamira!"

Milan Mladenović i Biljana Minić

Možda Vama na prvi pogled ovo dvoje ljudi nemaju nikakve veze jedno s drugim i pitate šta sad opet lupetam, ali imaju, itekako, pa ću pokušati da objasnim. Koga zanima nek čita. Ostalima želim prijatan dan :)

Njena visost Gospođica Nedojebana I

Bitch kučke, po pravilu, nikada mi nisu bile interesantne. Moj favorit bile su mirne devojke, što na žurkama sede za šankom dok ne menjajući izraz lica posmatraju masu na podijumu, a kad ih proradi pivo strpljivo će sačekati svoj red za wc..

Ali znate, kad ostanete nasamo sa njom, ume to pivo i drugačije da uradi... Bitch kučke nisu me, kažem, interesovale. Čak su me pomalo i plašile devojke koje uživaju da neko ima tapiju nad njima, od frizure do dresure. Budući da sam se oduvek zalagala za ukidanje duplih standarda, nije me radovalo odricanje od jastuka zato što se njoj sviđa baš moj jastuk, od toliko drugih jastuka... Izvini, ali i meni se sviđa moj jastuk. Nimalo me takve stvari nisu oduševljavale. Sve dok nisam spoznala Gospođicu Nedojebanu, koja je znala da kaže: Ali meni se taj jastuk više sviđa... 

U slobodno vreme režim na službenike

Opet, danas, po hiljaditi put, u centru Kragujevca, gde je slučajno i ofis u kom čukam po tastaturi, satima nije bilo interneta. Radi se o kablovskom internetu "velike" firme SBB.

Prvi put sa Sade u Beogradu

Subjektivni post osećaj dobrog koncerta može da se uporedi sa post osećajem dobrog seksa.


Znate ono, kad se nekoliko dana posle, ničim izazvane, sličice navraćaju iznova i iznova i bude u vama jednako zadovoljstvo.
U mom selu se to od milošte naziva flešbeks, i jako ih volim. Štaviše, nekad su mi i merilo suštinskog zadovoljstva. Ako već sutra zaboravim, ko da nije ni bilo. Pošteno.

Otpozdrav Jazz Festu

Iako je sinoć, druge, a ujedno i poslednje večeri dvanaestog kragujevačkog Jazz Festa bila uočljivo manja gužva, nego one prve (već pominjane), smatram da je vrlo uspešan i da jedan grad ne može da živi kao grad ako to nema.

Akcija 'Moje dojke su ok' - posle sedam dana

Na Dan borbe protiv raka dojke, pre tačno nedelju dana, zasela sam na ovom istom mestu, sa desetoinčnom devojčicom u krilu, da ispišem svoje iskustvo. Nisam pozvana lično, ali sam se osetila pozvanom zato što sam žena i zato što sam verovala da imam šta da kažem. Zaključak je: beskrajno mi je drago što jesam. Ponosna sam čak.

Lena Kovačević vs. Jazz Fest

Evo, ovako.

Na otvaranju dvodnevnog džez festivala u Kragujevcu veliki broj ljudi privukla je upravo pomenuta u naslovu - Lena Kovačević. To me nije iznenadilo, poznata je ovih dana kao član žirija na takmičenju za Prvi glas Srbije. Malo guglanja kaže vam i da je ćerka poznatog tate, Dušana Kovačevića i to bude dovoljno razloga da probudi radoznalost.

Ali, iako je za njom na scenu ušetala i mladost i šarm i lepota, kao i šestorica muzičara, morali smo ipak da sačekamo da svi oni izađu kako bismo se naslušali dobre muzike.

U komentaru na jedan moj FB status u vezi sa koncertom neko je pitao: Jel to ona dobra riba koja tvrdi da peva džez?

izvor