Prvi put sa Sade u Beogradu

Subjektivni post osećaj dobrog koncerta može da se uporedi sa post osećajem dobrog seksa.


Znate ono, kad se nekoliko dana posle, ničim izazvane, sličice navraćaju iznova i iznova i bude u vama jednako zadovoljstvo.
U mom selu se to od milošte naziva flešbeks, i jako ih volim. Štaviše, nekad su mi i merilo suštinskog zadovoljstva. Ako već sutra zaboravim, ko da nije ni bilo. Pošteno.

E, zato tek sad pišem o koncertu, iako je bilo još u nedelju. Htela sam da vidim koliko će da mi traje. :)


Naravno da je koncert počeo distorziranom gitarom i Soldier of love. Muzikanti izranjaju na pokretnim platformama, a Ona se lagano penje stepeništem, korak po korak, i unosi energiju koju smo čekali. Odlična pesma i odličan početak.Ono što mi se naročito dopalo je uvodna rečenica, posle gromoglasnog aplauza desetine hiljada ljudi željnih Sade:

- This is my way to say I`m sorry for all these years and I`m here to make it up for You. Thank You so much for coming.


Izgovorila je to krajnje iskreno, sa puno emocija i potpuno me osvojila, ovoga puta ona lično - Sade, a ne samo ono što peva.

Istog trena smo joj oprostili kašnjenje od sat vremena, zbog kog smo se prilično smorili. Prvi utisak - vredelo je čekati ovako nešto svih 20 i kusur godina, pa šta je još jedan sat. Uostalom i big Madonna je kasnila i više od sata, a u Srbiji retko šta i počinje na vreme.
Kreće, letenje..
Do kraja sam čula sve što sam oduvek želela da čujem uživo. Videla je zanosnu, uživala u svakom tonu. Profi bis sa samo jednom pesmom, ali se cela ekipa potpuno presvukla za tu jednu numeru. Ona uzdignuta na platformu dostigla je visinu koju i zaslušuje i otpevala Cherish the day ostavivši nam neponovljive uspomene.

Volim što sam letela s njom.