Njena visost Gospođica Nedojebana I

Bitch kučke, po pravilu, nikada mi nisu bile interesantne. Moj favorit bile su mirne devojke, što na žurkama sede za šankom dok ne menjajući izraz lica posmatraju masu na podijumu, a kad ih proradi pivo strpljivo će sačekati svoj red za wc..

Ali znate, kad ostanete nasamo sa njom, ume to pivo i drugačije da uradi... Bitch kučke nisu me, kažem, interesovale. Čak su me pomalo i plašile devojke koje uživaju da neko ima tapiju nad njima, od frizure do dresure. Budući da sam se oduvek zalagala za ukidanje duplih standarda, nije me radovalo odricanje od jastuka zato što se njoj sviđa baš moj jastuk, od toliko drugih jastuka... Izvini, ali i meni se sviđa moj jastuk. Nimalo me takve stvari nisu oduševljavale. Sve dok nisam spoznala Gospođicu Nedojebanu, koja je znala da kaže: Ali meni se taj jastuk više sviđa... 



Nedojebana je bila jedna od onih bitch cura, koje osmehe rado dele ali se samo sa odabranima vesele. Prepoznajete je po kezu „ući ću ti pod kožu“, a upoznajete po neprikosnovenom pravilu „ona je uvek u pravu“, čak i ako se prokurčite i dokažete da greši, nikada vam to neće priznati. Ili je more crveno ili ste vi nekreativni. I tu nema mesta za dalji razgovor, jeste, more je crveno i do kurca.

Njena visost Nedojebana posetila je moj život onako kako bih volela da su me sve druge stvari koje su me do sada strefile, posećivale. Nije mi se najavila, a ipak sam joj poželela dobrodošlicu. Ja nisam Erik i svaka neverovatna promena koja mi se desi nema veze sa bananom. Promene su dolazile sporo, kao slow motion posledice bitnih odluka. Gospođica Nedojebana je izuzetak. Ona nije došla kao posledica neke moje dobre ili loše odluke. Došla je iz priče. I to iz tuđe priče, da stvar bude gora.

Bila sam usred popodnevne gužve u gradu. Sedela sam u bašti „Gardijana“ sa Miljanom, mojom školskom iz srednje. Svakog časa trebalo je da stigne njen ortak, a ja da zapalim. Sigurno će to biti spektakularan dolazak besnog auta i još spektakularnije uparkiravanje. Nikada nisam uspela da popamtim sve njene tipove, a uvek se karala sa opasnim momcima. Žurke na koje me je odvela nekoliko puta dok smo živele u komšiluku, završavale su se sa striptizom na stolu. Jednom su dve devojke izvodile striptiz baš ispred mene, mislila sam da će srčka da me strefi. Upozorila sam je da mi to više ne priređuje.

- E, jebi se D. ne vidimo se tri meseca i ti sad hoćeš da odeš. Stalno visiš sa tim tvojim lezbejkama. I ništa ne pričaš? Šta ima? Ja sve istrtljala već tri puta. Posao cveta, leglo unapređenje... ljubav znaš... ne kuka mi se. Princ još nije sleteo. Sa Srđanom po starom.

Srđan je bio, u stvari, njen princ, iako se sa tim nikada nije pomirila. Upoznala ga je pre desetak godina kada smo pokušavale da nabavimo DVD sa pornićima iz 60-tih. Uputili su nas Srđana. On je bio razvio biznis sa pornićima, prodaja pouzećem. Budući da smo živeli u blizini i da nam se žurilo, pristao je da se vidi sa nama i uruči nam disk lično. Verujem zbog toga što se i on ložio na porniće iz 60-tih sa ženama koje nose mini-val i muškarcima sa brkovima. Čak smo na završnoj godini faksa, Miljana i ja prodavale Srđanove diskove, to nije bio veliki keš ali je bio siguran keš, dovoljan za paklicu gold Mallbora i Carnex paštetu, svaki dan. Nisam mogla ni da pretpostavim koliko se ljudi pali na SF i Manga porniće, mnoge stvari posle rezanja pornića, bile su mi jasnije.

- A ko je ovaj ortak kojeg čekamo? Znam ga?
- Ljubavi, nemaš pojma koja je to faca, Crnogorac! Pravi! Sinoć me je vodio na partiju pokera... Divno! U krevetu pravi pastuv! Ali ima devojku. E, fina je stvarno. Ljubomorna sam... malo.
To da Miljana kaže za devojku tipa sa kojim se kreše da je fina, nema šanse.
- Fina je?!
- Da, lepa je. Crn ten, plave oči. Radi kao arhitektica. Kad je slušaš poveruješ da postoji savršenstvo. Dobro rezonuje stvari i uvek se zamisliš kad ti dobaci nešto. Pametna je. A i lukava... Znaš kako ga je smotala...
- A tebi krivo zato što ti nisi... – počela sam da se smejem.
- Nije mi krivo, bolja je. Čak joj se i divim.
Takva Miljanina reakcija je bila potpuna novina za mene.
- A evo ih...

I baš tako kako sam zamišljala, iz crnog džipa nepropisno parkiranog izašli su Miljanin ortak i njegova devojka. Priznajem da sam bila zainteresovana da upoznam devojku zbog koje je Miljana promenila svoju višegodišnju uspešnu taktiku, odjednom mi se nigde nije žurilo. To je, ispostavilo se, bila greška broj jedan.

Već sutradan, iznenadno sam rešila da mi je hitno potreban savet za preuređivanje stana...

Preuzeto a ima i brojne nastavke. Samo krenite redom, od prvog do poslednjeg posta i uživaćete dugo. Neki možda nešto i nauče.