Nasred kafića, oni se ljube

Uđoh u kafić, koji mi je inače prijatan, ali još sa vrata pogled pade na momka i devojku koji sede u uglu i ljube se.

Bila sam u društvu i, pošto ima nekoliko slobodnih stolova, biramo gde ćemo da sednemo.

Pozicija neposredno pored pomenutih činila se sasvim ok i oni poželeše da sednemo baš tu. No, ja odbih. Nešto me je nateralo da naglas izgovorim:

- Neću da sedim pored ovog hetero para koji se ljubi ovde pred svima! Odvratno mi je.

Svi su se okrenuli i pogledali me značajno. WTF!?!?

- Ljudi se vole, žele, šta fali, šta smeta? - čitam iz pogleda.

- Ništa - kažem - Eto, muka mi je što su hetero. Neću ja da ih gledam kako balave ovde na javnom mestu. Ne želim da ih gledam! Hoću da popijem svoje piće na miru. Neka se vole, ali kod svoje kuće!

WTF!?!? - pitam sad ja?

...Sve to se dešava u oktobru 2011, mesecu u kom je zabranjeno održavanje Prajda, zato što navodno ugrožava bezbednost, a, takođe i mesecu u kom je jedna mlada devojka izbodena nožem i pretučena u sred Beograda zato što je nosila majicu sa obeležjima LGBT populacije...

Jasno vam je, nadam se, da je ovo bio samo mali eksperiment i pokušaj da prikažem kako to izgleda kada se uloge zamene samo na čas. Zastrašujuće prilično, rekla bih.