Obavezno verujte intuiciji!

Koliko često se dešava da vam neko ponudi 2.000 evra samo zato što ste bili ljubazni da odgovorite na par mejlova? Nema sumnje, nikada, ili bar ne stvarno.

Slučaj je sledeći.
Jednog lepog dana (a ovo nije bajka) pronađem u svom sandučetu elektronsko pisamce naslovljeno sa "Offer for your picture". Poruka glasi ovako: 


Hello Ljupka,

I am a picture scout and an image consultant from Praha,Czech Republic with out a website and that is the reason i am on this social networking website.

My client is seeking for pictures which will be printed on billboards and will be used on the cover of the upcoming book...

Poruka je naravno duža, ali da ne odugovlačim. Radi se o tome da se njima toliko dopala moja profil slika sa Fejsbuka(!?) da bi da me angažuju kao model(!?) za naslovnicu neke knjige u izradi. Ne bih bila samo ja, već još oko 50 drugih ljudi. Izvesni Tim (Timm Doehr) je agent, a tu posreduje još nekoliko ljudi i sve je evropskih dimenzija.

Sve što se od mene traži je da pristanem, potpišem neke papire i sačekam da dođe neka specijalna ekipa da me profi uslika. U međuvremenu, pošto nisam zvanično model, a oni bi da sve bude po propisu, poslaće mi neke čekove gde deo novca treba da prosledim dalje, a određeni procenat da zadržim za sebe, kao nagradu za cimanje. Sve je to trošak za ugovor, tj. licencu modela.

Srećom, žensko sam, pa imam razvijenu intuiciju, koja nikada ne vara, ali, sa druge strane, ne mogu da odolim a da ne vidim o čemu se radi. Iskreno, volim sebe i mislim da jesam slatka na toj fotki (:), ali, dajte da se ne lažemo. Nešto meni tu opasno smrducka i ja prosto moram da zadovoljim radoznalost. Zato, prihvatam igru, računajući da sam joj dorasla.

Bogznakako se prenemažem. Te, jao, pa kako baš mene, mnogo sam srećna, hoću, sve hoću i tako to.

Razmenih sa izvesnim Timom nekolicinu mejlova i sledeći korak je bio da mi pošalju te neke čekove, ja ih unovčim, platim šta treba, kusur zadržim i sve tako redom. Stignu meni čekići. (Nikada ranije nisam imala u rukama Amerikan trevel čekove - moćni su ;)) Ali, sumnja ne napušta. Odnesem u banku, ukratko ispričam da nemam pojma šta sa tim, ali da su me uputili "poslodavci" da to kod njih unovčim. Usput pomenem čime se bavim, da sam radoznala, ali i da ozbiljno sumnjam u ispravnost cele priče, ali i pre nego što sam to rekla banka je posumnjala.

Kažu mi da moraju na proveru ovi čekovi, pošto im javljaju nam da nešto nije u redu. Zvaćemo vas kad bude rešeno. Potpišem da sam predala i odem.

Jbg, nisam ni mislila da ću izaći iz te banke sa 2.000 evra u kešu, ali sad već ne znam da li ću možda i u zatvor zbog toga :p. Ne, naravno, znam da nije do mene. Otkucam mejl Timu da su mi zaplenili čekove i da moram da sačekam proveru i, naravno pitam o čemu je zapravo reč (kao potrešena sva).

Transakcija je trebalo da se obavi istog dana i Tim već gubi živce. Pa kako, pa nemoguće, pa sve je u redu, pa zovi ih, pa kaži im... bla, bla, bla.. Ne mogu ništa, kažem, dok mi se ne jave oni - Ovo je Srbija! :)

Prođe otad preko nekoliko dana i ja već (sigurna da neće da me hapse) niti zovem niti idem u banku. Tim se povremeno javlja i šizi (kulturno doduše), ali ja ignorišem. Onda pročitam članak na netu "Prevareni na Fejsbuku.." i, ponosna na svoju intuiciju i unutrašnji razum, zaključim da sam bila potpuno u pravu.

Zbog svega ovoga, svima koji su, možda, uključeni u nešto slično, dugujem bar ovaj blog post. Ja sutra idem  u banku, ako treba i u policiju, da se razrešimo. Dokaza imam za sve, nisam ništa zgrešila, ali neko će možda i stradati  nekad.  Čuvajte se, ljudi!

p.s. Obavezno pročitajte članak i sve pohvale za Vijesti.me i Intesa bank, stvarno su dorasli zadatku. Istražiću ja to još, pa se vidimo.